МЕЂУНАРОДНИ УГОВОРИ
Билатералним међународним уговорима о социјалном осигурању, односно социјалној сигурности, омогућава се усклађена примјена националних законодавстава држава уговорница у области социјалног осигурања, а тиме се:
• гарантује једнак третман држављана, односно осигураника обије државе уговорнице у оквиру националног законодавства,
• утврђује примјенљиво законодавство (правила на основу којих се, у сваком конкретном случају, може тачно утврдити да ли се примјењује законодавство једне или друге државе уговорнице),
• обезбјеђује очување стечених права и
• гарантује исплата (трансфер) давања у случају промјене пребивалишта у другу државу уговорницу.
Закључивањем међународних уговора о социјалном осигурању успоставља се међународно-правни систем у социјалном осигурању између држава уговорница, односно успоставља се координација између сиситема социјалног осигурања тих држава. Основна сврха ових уговора је да омогуће остваривања права из социјалног осигурања на основу рада и осигурања у иностранству
Споразумом о социјалном осигурању уредјују се права из области:
- пензијског и инвалидског осигурања,
- здравственог осигурања, здравствене заштите и материнства,
- осигурање за случај повреде на раду и професионалне болести,
- новчана накнада за случај незапослености
- додатак за дјецу и
- административно правне помоћи.
Одлуком Скупштине Републике Црне Горе од 3. јуна 2006. године, о проглашењу независности Републике Црне Горе ("Сл.лист РЦГ", бр. 36/06) одлучено је да ће Република Црна Гора примјењивати и преузети медјународне уговоре и споразуме које је закључила и којима је приступила државна заједница Србија и Црна Гора, а који се односе на Црну Гору и који су у сагласности са њеним правним поретком.